ДОПИС МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ ХРИЗОСТОМА ЧЛАНОВИМА МЕЂУРЕЛИГИЈСКОГ ВИЈЕЋА БиХ-е
Поштованим члановима Скупштине МРВ-а БиХ-е
Господину Грабус Неџаду
Господину Надбискупу Томи Вукшићу
Сарајево
Уважени чланови Скупштине МРВ-ћа БиХ-не срдачно вас поздрављамо и желимо вам срећну Нову 2023. годину, те добро здравље, срећу и благослов божији.
Овим нашим дописом обавјештавамо вас као чланове Скупштине МРВ-ћа БиХ-не да са 31. јануаром текуће 2023. године прекидамо наше чланство у постојању и раду МРВ-ћа БиХ-не. Веома жалимо због тога.
Од нашег доласка на трон митрополита дабробосанских настојали смо да нашим радом и сугестијама унаприједимо рад МРВ-ћа, уосталом као и сви ви, или ваши непосредни претходници, чланови МРВ-ћа. Међутим, најновија дешавања у Сарајеву и на простору цијеле БиХ-не и ћутање МРВ-ћа капи су које су прелиле наше стрпљење и трпљење. Схватили смо да својом пасивношћу МРВ-ће индиректно подржава све пројављене девијације нашег друштва.
1) Прво, чврсто и ,,завјетно“ ћутање МРВ-ћа БиХ-не на наведене догађаје у Сарајеву, односно на нападе на личну имовину грађана Републике Србије, не знамо њихова имена, презимена, религијски и национални идентитет, који су као туристи и као посјетиоци дошли у Сарајево и његову ширу околину. Слика пробушених пнеуматика испод аутомобила са регистарским таблицама Републике Србије слика је која Нас је подсјетила на пријератне 80-те и 90-те године прошлог вијека. Дивљање навијача НК. Хајдук-а у Сплиту, који су десетине аутомобила са србијанским регистарским таблицама бацали у море, десетине других разбијених и са избушеним пнеуматицима по улицама Сплита. До бола срца тужна слика и асоцијација, које нам нешто говоре и поручују. Слике из Сарајева у јануару 2023. године подсјетиле су Нас на најстравичније слике из 1990. године које носимо из Скрадина у Далмацији. Наиме, на Бадњи дан, 24. децембра 1990. године напала Нас је велика група неонациста и шовиниста у Скрадину. Покушали су Нас запалити у нашем аутомобилу у ком су, осим Нас, била још наша три ученика Богословије. Наши страхови од ужасних слика у Сарајеву од 14. јануара 2023. године сигурно извиру из великих траума које носимо из Сплита, Скрадина и Шибеника. Дуга је то прича, читав роман.
И поред стравичних слика које смо доживјели гледајући ,,непокретне“ аутомобиле по Сарајеву МРВ-ће није осјетило потребу да се огласи по овом случају и осуди националистичка и шовинистичка дивљања у Сарајеву. Сваки дан смо очекивали јављање Господина Грабуса, или било кога, али јављања није било. Тада смо схватили и разумјели многе ствари.
2) Друго, неонацистички и шовинистички напади на родитеље дјеце – спорташа из Србије, те скандирање пред дјецом и са дјецом ,,убиј Србина“, 14. јануара 2023. године је догађај који је потресао и запрепастио како цијелу српску јавност, тако исто и сву објективну јавност у Федерацији БиХ-не и шире. Међурелигијско вијеће опет ,,завјетно“ ћути и неоглашава се. Не осуђује изгреднике и не упућује апеле родитељима да своју дјецу васпитавају у духу наших религија, вјера и култура. Трауме родитеља и саме дјеце су огромне. Ваљда је то и био циљ неонациста и шовиниста. Међутим, Ми смо разумјели да је ћутањем МРВ-ћа послата порука екстремним националистима и шовинистима да и даље чине иста, слична и још гора дјела.Па која је онда улога МРВ-ћа ако ћути на овакве злочиначке и сличне акције? Умјесто јавне осуде и тражења санкционисања починиоца оваквих дјела МРВ-ће је изабрало ћутање, а тиме и индиректну подршку неонацистима.
3) Треће, директно и индиректно уплитање чланица МРВ-ћа у изборне и правосудне процесе у БиХ-ни, посебно по питању имовине, је за Нас непримјерено. Из тог разлога не можемо бити чланицом МРВ-ћа, у којем једна чланица, вјерска заједница, подржава политичке ставове и интересе свако ,,свог народа“, а још горе само једне политичке организације, а на штету других. МРВ-ће БиХ-не у начелу би требало бити једнако неутрално и једнако непристрасно. Међутим, лично и институционално изјашњавање поглавара одређених вјерских заједница по горе наведеним питањима ставља Нас у ситуацију да не можемо пасивним ћутањем подржавати такве појаве.
4) Четврто, на жалост, слушали смо и слушамо стравичне ријечи на званичним худбама вјерских службеника ИЗ-це, а што је видљиво на јавним порталима. Запрепашћујуће је и застрашујуће изливање мржње према Српском народу. То је прешло сваку мјеру укуса и служи најнижим страстима и поривима нацизма и шовинизма. Позивамо вас да отворите и чујете худбу изјесног Господина Незима Халиловића, а посебно проф. др Мухарема Штулановића, па да видите говоре, мало је рећи, мржње према Србима и донекле Хрватима.То су говори крајњих презира! За име Божије? Па зар су овакви говори мржње и презира другога и других дозвољени у вјерским објектима (џамијама)? Сад Нам је све јасно, толико мржње на молитви на великој џуми је равно духовном и менталном отрову! И питамо се: шта ми можемо имати заједничко са таквим људима и таквим заједницама? Разумије се – ништа! МРВ-ће опет ,,завјетно“ ћути и не опомиње исте и сличне кваритеље односа у БиХ-ни и у Сарајеву. И шта на крају рећи за наш међурелигијски рад и дијалог већ констатовати да нисмо успјели! Поново су вјерске заједнице извори или изворишта стравичних поклика и порука, на нашу велику жалост и тугу па и срамоту.
5) Пето, а шта тек рећи на слику дјеце из Крајине око Цазина, гдје дјечаци око 10-12 и више година организовани у ,,колони“ носе ратне заставе, узвикују ратне покличе и кличу ,,убиј Србина“. Нама је добро познато, пошто смо Крајишник, колики је утицај Исламске заједнице у Крајини на мухамеданце и слободно закључујемо да су ова дјеца злоупотријебљена, а претходно затрована мржњом и истакнута у јавност. Па има ли мјере негативизму? И опет ћути МРВ-ће и не осуђује овакве изгреде.
6) Шесто, на крају морамо искрено да кажемо да Нам је веома жао због оваквог примораног разлаза. У питању су моралне и принципијелне вриједности. Уколико се МРВ-ће БиХ-не врати на своје изворне принципе и постане активни покретач заједништва и дијалога и морални координатор добрих и комшијских односа, Ми ћемо сигурно размотрити могућност нашег повратка у МРВ-ће. Ми не можемо прихватити да је МРВ-ће БиХ-не претворено у ,,предузеће“ за “обављање радова“ за стране владине и невладине организације. Сматрамо да је МРВ-ће итекако потребно, али да се врати на своје изворне принципе моралног и међурелигијског дијалога, итд.
Прије свега потребно је успоставити коректност односа између чланица МРВ-ћа. Већ 2019. године изненађени смо сазнањем да поред званичног МРВ-ћа постоји паралелни систем који функционише у име МРВ-ћа. На конференцији ,,Религија за мир“ у Њемачкој 2019. године у име МРВ-ћа били смо: Господин Финци, као предсједавајући, Ми, као члан, дон Томо, Господин Разим и отац Немања Ђуреиновић, као чланови Извршног одбора МРВ-ћа. Међутим, ми смо тамо били нијеми посматрачи свега што се дешавало на конференцији, јер је негдје дубоко иза нас, у тајности, главну ријеч водио Мустафа Церић, бивши реис. Нисмо хтјели да стварамо проблем и скандал, али је ово сазнање за Нас било разочаравајуће и упозоравајуће да постоји паралелни систем у раду МРВ-ћа. Ми смо само били параван. И све смо то трпили, али овакво ћутање МРВ-ћа за оваква тешка криминална дјела у БиХ-ни је директан повод да се Ми повучемо из постојања и рада МРВ-ћа БиХ-не, до његовог ,,оздрављења“.
На крају желимо још једанпут да вам се захвалимо и да вас поздравимо.
С поштовањем,
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ ХРИЗОСТОМ с.р.
Извор: Званични сајт Митрополије дабробосанске