САМОУБИСТВО КАО ПЛОД НЕИСПОВИЈЕДАЊА ГРИЈЕХОВА И ЖИВОТА БЕЗ ХРИСТА (БЕЗ СВЕТИХ ТАЈНИ ЦРКВЕ)

Самоубисто је апсолутни пораз човјека од стране демона. Тај гријех никада не долази одједном, преко ноћи. Човјек годинама живи без Бога, без светих тајни (Покајања, Причешћа…)…живи у гријеху који га разара и изопачава.

Људи се не исповиједају и не боре са гријехом. Потискују проблем и гурају под тепих. Нажалост, често им и сами свештеници у томе помажу, подстичући формалистичку исповијест (“која и није исповијест”, Патријарх Порфирије, Св. Јован Златоусти итд.), по принципу: “да ли си грешан и да ли се кајеш”, без да човјек заиста исповиједи – каже свој гријех (проблем, муку…) и добије адекватну поуку како да тај проблем побиједи и превазиђе

Гријех се мора рећи, изговорити. А прије свега препознати. Тек тада почиње исцјељење од гријеха и зла. Без исповиједања и одрицања од гријеха, човјек постаје роб гријеха и страсти, роб демона, тј. овисник. Човјек губи слободу и могућност да злу каже НЕ!

Без првилне и редовне исповијести последице могу бити катастрофалне (менталне болести, психосоматска обољења, разне овисности, конфликти, самоубиство итд.).