ФАЛСИФИКАТ И ОРИГИНАЛ

Мало, мало па нам се овде појави неки Хрват или босанскохерцеговачки муслиман или црногорски усташа. или Албанац, па окаче овај лажни цитат Добрице Ћосића о “лажи као српском државном интересу”, односно “лажи у самом бићу Србина” и како је Србе “спасавала лаж” итд.

Ево овде смо окачили да се лепо види шта је фалсификат и измишљени цитат српског књижевника Добрице Ћосића и шта је заправо оригинални цитат из Ћосићевог романа “Деобе”.

Видите ли каквим се фалсификатима служе наши околни непријатељи када им се, на пример, саопште непријатне истине о на пример исламизацији Срба у Босни и Херцеговини, или конвертитству Срба у Војној Крајини који примају римокатолицизам или о непостојању некаквог црногорског народа пре 1945. године?

Дакле, уместо “српског” у оригиналном тексту стоји “нашег”, док су последње четири реченице о “лажи као српском државном интересу”, “лажи у самом бићу Србина”, “земљи у којој све лажи постају истине” и “Србима које спасава лаж” потпуно непостојеће и уметнуте.

О чему се ради у Ћосићевом роману “Деобе”, писаном и време најжешћег титоизма и Србофобије од стране једног партизанског, режимског и идеолошки пристрасног писца, какав је био Добрица Ћосић?

Ово дело је написано како би се Србима огадила њихова званична војска у Другом светском рату и то нарочито у родном крају Добрице Ћосића, у ком практично, осим њега, није било никаквих присталица Тита и партизана, већ су сви били у четницима.

Ћосић пише “Деобе” како би се обрушио на јединице Југословенске војске (у народу познатим као “четници”) армијског генерала Драгољуба Михаиловића на територији окупиране краљевине, односно данашње централне Србије у измишљеном поморавском селу Прерово.

Поменуте речи су заправо записи једног од јунака романа—студента Младена Ракића, измишљеног лика, који се придружио четницима, а четници су у Ћосићевим делима представљени као најогавнији колаборационисти и издајници.

Као што смо напоменули Добрица Ћосић се и сам одрекао свог српства, провевши рат као Титов партизан (издајник Србије, краља и отаџбине), а поменуту књигу писао је током 1950-их година прошлог века, када се за изношење истине о четницима губила глава или добијало служење дугогодишње тешке робије.

Оно што Ћосић написао у “Деобама” јесте његов лични поглед на свет без подударања са историјским чињеницама.

Међутим и то мишљење исказано кроз дневничке записе једног од његових јунака (студента и четника Младена Ракића), које је Ћосић укључио у свој роман писан у време Титоизма, се фалсификује и изврће из контекста како би се представило као некакав манифест “великосрпског национализма” и сушту истину о томе ко су Срби.

Запамтите, драги Срби, да се непријатељи наши најчешће служе фалсификатима, а посебно када о нама говоре са странцима који о нашем региону појма немају.

Није лако бити Србин, нити је то икада било.

Највиши степени чојства и јунаштва и највиши морални код светосавља и косовског завета се подразумевају за свакога ко носи српско име.

Не наседајте на лажи оних који воле да лажу о тобожњим српским лажима!