Епископ Сергије: Лешинари над одром генерала Младића

Упокојио се Ратко Младић, генерал, командант Главног штаба Војске Републике Српске. Умро је један човјек.Још једна душа одлетјела је Господу.

Господ суди. Свима и свакоме. И злима и праведнима. И познатима и непознатима. И нама ће.

Смрт било којег човјека не треба бити повод за радост, већ за молитву, без обзира о коме се ради. Али, да ли је баш тако? Није.

Они који се сматрају вјерницима, а таквих је много, ликују због смрти човјека којем су тамница, старост, болест али и лична трагедија обиљежили живот.

Без обзира на оно што смо у животу постигли, одлазимо без ичега. Као што рече један руски умјетник, душа нема џепове. Зато оплакујући друге, оплакујемо и сопствену смрт.

Ипак, то није спријечило Зукана Хелеза да каже да је Ратко Младић “крепо”, као ни сарајевске и друге медије да ликују због смрти “крвника”, “џелата”, “касапина”. Стиче се утисак, да је једино Ратко Младић имао оружје, док су други, умјесто пушака, носили букете цвијећа.

Бог ће судити свакоме, историја тек понеком. Оставимо времену да просуди, да се мутна ријека избистри, па ћемо знати коме доликује слава а коме срамота.

Лешинари ће, знам, кружити над одром генерала Младића, да би се злонамјерници, пљујући мртвог човјека, уздигли из сопственог блата.

Нека је покој души генерала Младића, али и свима онима који из рата нису изашли живи.

Све памтимо, никог не заборављамо. Опрост иштемо, милости се надамо!

Пресвете Владичице Богородице, све нас уразуми љубављу Сина свога!

Преузето са фејсбук странице Епархије Бихаћко-Петровачке