Демон се труди да човека успава

Демон се труди да човека успава, да га натера да заборави на то да је све земаљско пролазно и да га увуче у вртлог световних послова.

То му најчешће и полази за руком.

У том сну и вртлогу неприметно пролази цео живот и човек се буди тек кад се нађе на самој ивици гроба и зачује кикотање демона који га је тако вешто и тако страшно преварио.

Све оно за шта је човек био везан, што је волео и што је стицао, нестаје као ноћне сенке у свануће.

Човеку тек тада постаје јасно да је безумно протраћио најдрагоценије што му је Бог дао, а то је време за спасење, време које је на неки начин убио.

Зато је прво аскетско правило сећање на смрт.

Архимандрит Рафаил Карелин