БОГОРОДИЧИНИ КРИНОВИ

Ова прелепа прича везана је за острво Кефалонија, или „острво чуда“ како га многи зову. Сваке године уочи празника Успења Мајке Божије, на острво долази до малог земљотреса, а на сам дан празника пада киша, која је у то време године тамо права реткост.

Становници овог необичног острва, сваке године на празник Благовести Пресвете Богородице, доносе у цркву исечене цветове белих љиљана. Те цветове стављају у икону Мајке Божије која се налази у стаклу. Они ту и остају, наредних пет месеци, осушени и потпуно без воде. И онда, на сам празник Успења Пресвете Богородице, дешава се чудо. Из сувих стабљика љиљана расцветвају се нежно бели нови цветови, свежи, као да су тек убрани. После Литургије у цркви се служи молебан. Цветови са иконе се овећују и деле верницима као посебан благослов.

Љиљан или бели крин је вишегодишња биљка, пореклом из југозападне Азије. То је библијски цвет који се често помиње у Старом и у Новом Завету, као симбол лепоте, посебности и изабраности; и љубави, чистоте и невиности – указујући директно на Пресвету Богородицу.