ТЕОДОРОВА СУБОТА У МАНАСТИРУ ОЗЕРКОВИЋИ
Теодорова субота је посебна субота у календару наше Цркве. То је субота прве седмице часног поста. Зове се теодорова по чуду св. мученика Теодора Тирона које у учинио у Цариграду (Константинопољу) за вријеме безбожног цара Јулија Отпадника (355-360). Наиме, пошто се недостојни цар Јулијан одрекао Христа Господа он одлучи да духовно повриједи и рани свеа хришћане, на начин да их оскрнави крвљу многобожачких жртава. Тајно заповједи управнику града да сву храну на градској тржници покропи крвљу идолских жртава и тако оптерети савјест хришћана и доведе их у очајање. Али, ко ће као Бог?, који све зна па и помисли људске! Он посла слугу свог мученика Теодора да ову злу намјеру безбожног цара јави архиепископу Евдоксију и да му пренесе поруку да свим хришћанима забрани да једу храну са градске тржнице, те да умјесто опогањених намирница са пијаце кувају жито (пшеницу или јечам) и то да једу. Дакле суштина овог великог чуда је божанска заштита хришћана од идолопоклоничког оскрнављења.
Данас на Теодорову суботу, 23. марта текуће 2024. године са почетком у 09:00 часова Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански служио је свету архијерејску литургију у манастиру Озерковићима на Романији у капели Светог Серафима Саровског. Високопреосвећеном су саслуживали игуман Георије (Станковић), јереј Милан Ђукић и ђакон Срђан Новаковић.
У бесједи на тему “ПОСТА, МОЛИТВЕ И ПОКАЈАЊА“ Високопреосвећени је између осталог истакао “……. да се кроз пост, молитву и покајање освећујемо, постајемо светији божији људи. То је смисао поста који су нам примјером показали свети пророци Старог завјета, Господ Исус Христос и сви светији Новог замјета. Сви свето живећи освети ће, посветиће се, каже свети пророк….. Овим се поставља и питање смисла нашег постојања. Да ли ми постојимо само да постојимо и да смрћу нестанемо? Или је наш циљ нешто много узвишеније?, а то је освећење у Христу Исусу и вјечни живот. …… Из чуда светог Теодора Тирона којег данас славимо можемо открити тајну божије промишљања о нама, Његову бригу за наше спасење. Он шаље свог слугу Теодора да открије злу намјеру безбожног Јулија апостате и саопштава епископу Цркве како да заштит своју паству од оскрнављења. …… Велика је ово тајна побожности! Бог се открива у чуду заштите Његових вјерних, Његове Цркве. Никада није Бог далеко од нас. Он је увијек ту да нас као добри Отац заштити увијек кад је то потребно. ….. Чувајмо себе од савремених оскрнављења која нам се свакодневно нуде преко овог свијета…… који је, на жалост, пун апостата…..“
Извор: Сајт Митрополије Дабро-босанске
