https://manastirozerkovici.com/wp-content/uploads/2020/11/HEADER55.jpg

Празник Светог великомученика Георгија у Сарајеву – крсна слава Митрополита Хризостома

Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, и ове је 2023. године Благости Господње, свечано је славски прославио своју крсну славу Светог великомученика и побједоносца Георгија. У 09:00 часова служио је свету архијерејску литургију у саборном храму у Сарајеву.

Високопреосвећеном Господину Хризостому саслуживали су Високопречасни протојереји-ставрофори Чедо Ђуреиновић и Владимир Ступар, Високопрепоодбни игуман Георгије Станковић, Високопречасни протојереј Никола Ковач и часни ђакон Будимир Гардовић.

Након свете архијерејске литургије у палати Митрополије у Сарајеву Високопреосвећени је дочекао своје госте и узванице, домаћински их поздравио и послужио. У 12:30 часова домаћин је позвао своје госте и узванице за славску трпезу љубави. Прије самог славског ручка Високопреподобни игуман Георгије Станковић благословио је славско кољиво и славски колач и исти са домаћином преломио. У име свих присутних поздравио је Високопреосвећеног Господина Митрополита и пожелио му срећну крсну славу.

У празничној бесједи о Светом Георгију Високопреосвећени је између осталог истакао храброст и одлучност Светог Георгија да се опредјели за мучеништво умјесто лагодног и повлаштеног војводе римске војске. “……… Царе, и ја сам хришћанин! Био је ово велики и храбри изазов безумном цару Диоклицијану, који је 303. године покренуо десето и најсуровије гоњење хришћана. Није више могао да гледа млади војвода Георгије како римски војници убијају и гоне хришћане широм Империје само за то што су христови, зато што вјерују у Христа васкрслога, што живе у љубави са Богом и свијетом. Диоклецијану, као и свим римским царевима прије њега сметало је то што хришћани вјерују у живога Бога, а не у њега лажнога “сина божијег“. …… Проглашавао их је непријатељима империје и опасношћу за њихов грчко-римски класни свијет. ……. Све је то добро знао његов војвода Георгије и пред тога није се уплашио већ је храбро изашао пред Цара и рекао: и ја сам хрићанин! Која храброст и одважност? браћо и сестре. Он изазва Диоклецијана како би га изобличио и барем мало заштитио невине и старадјуће хришћане. Истовремено и да их охрабри да издрже до краја у страдањима, као Христос на Голготи, и послије да побједе…….Он страда и трпи муке како би својим страдањем сатро римску безбожност, идолопоклонство и неправду…..“

Извор: Сајт Митрополије дабробосанске